О књизи: 2001 / „...Тимоша је био запањен. Ухвативши се руком за полицу и збуњено гледајући доле, стајао је на клупи непомичан, као кип, ни жив ни мртав. Зрачак сунчеве светлости, падајући у јаркој прузи са прозора, играо је на крхотинама разбијене шоље, а Тимоша, очаран, није могао да одвоји поглед од ових фрагмената који су блистали на тамном, испуцалом поду…»